Pripreme za polazak u vrtić

Prvog septembra Mili i Ogili polaze u vrtić. Iako smo kroz ovu priču prošli sa Lili pre tri godine, ipak osećamo laganu tremu, nervozu i brigu u vezi njihove adaptacije.

Doduše, ovog puta je lakše:

- Mili i Ogili će biti zajedno u grupi. Uvek će imati jedno drugo, a ko će koga u slučaju potrebe braniti, tek ćemo da vidimo ;-)

- Kreću sa skoro dve i po godine, za razliku od Lili, koja je u jasle pošla sa trinaest meseci. Ovoga puta ne brinemo da će ostati gladni ili žedni zato što ne umeju da kažu ili traže šta žele...

- Značajno je i to što poznajemo vaspitačice, biće iste koje su čuvale i Lili :-)

Ali to ne znači da ih nismo pripremali za vrtić: prvenstveno uvek pozitivnom pričom o vrtiću kao mestu gde će steći puno novih drugara, gde će imati mnogo novih igračaka, gde će se igrati, pevati, crtati...

Uključili smo ih i u kupovinu stvari neophodnih za vrtić: ranaca, patofni, jastučnica...Sad Mili sva važna šeta sa rancem na leđima po kući i po sto puta nam mahne i kaže: Ćao, idem u vutić...

Dnevni ritam i vreme obroka su odavno (i zbog Lili) prilagođeni vrtićkim pravilaima. Spavaju u podne, jedino što im dužina spavanja nije ograničena...

Priprema podrazumeva i osamostaljivanje deteta u pogledu hranjenja, svlačenja i oblačenja a u skladu sa njegovim uzrastom. Samostalnost u ovom smislu nije neophodna za jasle, ali je veoma bitna za samopouzdanje deteta. 

 I jedan praktičan savet: za vrtić birajte jednostavnu, udobnu i praktičnu garderobu. Ipak će tamo najveći deo dana provesti igrajući se i valjajući se po podu.

Predstoji nam još i odlazak kod pedijatra i popunjavanje "belog" zdravstvenog kartona i dobijanje potvrda da su dece zdrava i da mogu da krenu u kolektiv.

I ostaje nam da se nadamo da će period adaptacije proći što bezbonije i za njih, ali i za nas :-)