Opšte je poznato da je period od rođenja pa do sedme godine, period najvećeg rasta i razvoja deteta, kako u fizičkom tako i u intelektualnom pogledu.
Ono što je možda manje poznato je da je za razvoj funkcionalnog mišljenja najznačajniji period od treće do sedme godine. Naime 50% sinapsi (vezi između neurona) se razvije do pete godine, do sedme godine nešto preko 70%, da bi taj procenat u 12. godini iznosio 95. Ostalih pet procenata se razvija i obnavlja do kraja života. Znajući da su intelektualne sposobnosti u direktnoj vezi sa brojem sinapsi, nepotrebno je naglašaviti koliki je značaj podsticaja njihovog razvoja u ranom detinjstvu.
Pravilnim odabirom igara i aktivnosti, lako je stimulisati razvoj "malih sivih ćelija".
Sledi deset predloga:
1.
Igre memorije (odlične su i za razvoj sposobnosti percepcije i koncentracije):
- Klasična igra memorije sa kartama - potrebno je pronaći dve istovetne (u zavisnosti od uzrasta odrediti i broj karata; za dvogodišnjake je dovoljno i tri do pet parova)
- Igra koju mi zovemo
"Pogodi šta je pojela maca".
Na sto stavimo igračku - plišanu macu i par sitnijih igračaka (za jednogodišnje dete dovoljno je tri, za stariju decu nešto više). Dopustimo im da pogledaju igračke i imenuju ih. Na trenutak im skrenemo pažnju na nešto drugo (ili tražimo da zažmure), sakrijemo jednu od sitnijih igračaka i pitamo "Pogodi šta je pojela maca?". Na taj način stimulišemo pažnju i memoriju.
2.
Društvene igre (3+)
Oko treće godine deca su spremna za igranje igara po unapred utvrđenim pravilima, kao što su razne društvene igre.
- Najjednostavnije su one koje podrazumevaju uvežbavanje brojanja, kao što je npr. "
Ne ljuti se čoveče". Mi smo počeli sa igrama tipa
Nahrani koke.
- Iks-oks ( za ovu igru nije potrebno čekati da dete zna da piše i da je igra na papiru). Dovoljno je nacrtati tablu i pripremiti dve grupe identičnih predmeta i igra može da počne. Napredovanje u ovoj igri podrazumeva razmišljanje unapred i pravljenje "strategije", čime se uspešno "zagrevaju male sive ćelije".
3.
Slagalice
Sve vrste slagalica (počev od trodelnih za najmlađe pa do onih sa velikim brojem delova) su odlična sredstva za razvoj opažanja, memorije, uočavanje odnosa deo-celina...
4.
Čitanje
Značaj svakodnevnog čitanja (bilo da odrasla osoba čita detetu ili dete samo lista svoje knjige i "čita") se ogleda u razvoju centra za govor i bogaćenju rečnika, kao i u razvoju mašte.
5.
Igra ponavljanja i dopunjavanja za razvoj govornih sposobnosti i memorije
Ovo je igra koju najčešće igramo u kolima tokom putovanja. Sećate je se sigurno. Prvi učesnik počinje rečenicu, drugi je ponavlja i dopunjuje. Na primer:
-Meda je bio na pijaci i kupio jabuke...
-Meda je bio na pijaci i kupio jabuke i kruške...
-Meda je bio na pijaci i kupio jabuke i kruške i igračke...
6.
Crtanje
Crtanje je značajno za razvoj kreativnosti.
Crtanje podstiče maštu.
Kroz crteže se može mnogo toga saznati o emocijama deteta.
Crtanje takođe može podstaći i intelektualni razvoj.
Na primer: stavimo neki predmet na sto i kažemo detetu da ga nacrta. Svoj doživljaj i viđenje predmeta dete prenosi na papir. U ovom kontekstu potpuno je nebitno da li crtež liči na zadati predmet (mogu učestvovati i deca koja su još u fazi žvrljanja, bitno je samo da razumeju šta se od njih traži). Zatim bez pomeranja predmeta (i deteta), tražimo da nacrta isti taj predmet, ali kako izgleda sa druge strane. To zahteva da predmet rotira u glavi i zamisli kako nešto izgleda gledajući iz druge perspektive.
Ili drugi primer: Tražimo od deteta da nacrta omiljenu igračku ili bilo šta što je detetu dobro poznato, a trenutno mu nije u vidnom polju. To zahteva da crta na osnovu "slike iz glave", tj. po sećanju.
Treći primer: zadati im da nacrtaju nešto nepostojeće i imaginarno, neki lik iz bajke ili mašte. Tada kreativnost u potpunosti dolazi do izražaja.
7.
Muzika
Deca uživaju u proizvođenju zvukova različitim predmetima. Razne zvečke, metalofoni, bubnjevi, daire, ..., samo su neki od instrumenata koje deca obožavaju. Ne moraju imati muzičke instrumente da bi uspešno "muzicirali".
O značaju upoznavanja dece sa ritmom i zvukom, možete pročitati u sjajnom tekstu
"Multimedijalne muzičke radionice" na sajtu Vreme igre.
8.
Mini pozorišne predstave
Male kućne pozorišne predstave uz pomoć plišanih igračaka i uz aktivno učešće deteta su odličan način za rešavanje raznih problema i učenje pravilima ponašanja, komunikacije, socijalizacije...Davanje detetu uloge odraslog i onog koji treba da reši neki problem je veoma zabavno i može nam pomoći da vidimo kako određene situacije izgledaju iz dečije perspektive.
9.
Pravljenje, kreiranje, recikliranje
Sve su to aktivnosti koje podstiču kreativnost i razvijaju senzorne sposobnosti deteta. Dete neposredno uči o materijalima i predmetima sa kojima radi.
10.
Fizička aktivnost
Na ovom spisku, sasvim slučajno na kraju, a verovatno najvažnija aktivnost.
Ovde ću preneti samo deo inervjua Ranka Rajovića, autora knjige "IQ deteta - briga roditelja
" :
"
Rotacija oko svoje ose aktivira veliki broj neurona, posebno ako se dete samo rotira, jer taj pokret utiče na stimulaciju razvoja sinapsi. Slično je i sa igrom "helikoptera" (roditelj uhvati dete za obe ruke i vrti se zajedno sa njim). Trčanje, preskakanje, dodavanje lopte - aktivnosti su koje stimulišu rad oka (akomodaciju) i time preventivno deluju na neke od poremećaja učenja (dokazano je da neki od oblika disleksije nastaju zbog usporene akomodacije oka). Najobičnije dodavanje lopte od sunđera, prikladne i za dnevnu sobu, razvija akomodaciju, koordinaciju pokreta, hvatanje prstima (važno i za razvoj grafomotorike, koja dodatno utiče na formiranje velikog broja sinapsi). Klikeri razvijaju toliko sposobnosti, da bih tu igru, kao obaveznu, uveo u svim vrtićima. Podsticajno deluje na grafomotoriku i akomodaciju, a prisutne su i apstraktna klasifikacija i serijacija, koje pomažu razvoj matematičkih sposobnosti."
I na kraju, da napomenem da su ovo samo neke od mnogobrojnih aktivnosti za podsticanje razvoja intelektualnih sposobnosti deteta. Važno je reći da se intelektualni razvoj, na sreću, velikom merom dešava i
spontano i intuitivno od strane deteta.
Dete svakodnevno dolazi do novih saznanja, naše je da mu obezbedimo podsticajnu sredinu kao i da stimulišemo radoznalost, kreativnost, maštovitost...
